Press

Rastući problem rezistencije bakterija na antimikrobne lekove

Rezistencija bakterija na antibiotike postaje sve ozbiljniji problem za javno zdravlje kod nas, u Evropi i u celom svetu.

Dok se broj infekcija izazvanih rezistentnim uzročnicima povećava, sintetisanje novih antibiotika ne obećava mnogo, što daje sumorne izglede za raspoloživost efikasne antibiotske terapije u budućnosti.

Izloženost antibioticima u vezi je sa širenjem rezistencije bakterija. Ukupna potrošnja antibiotika u populaciji, kao i način na koji se oni uzimaju, utiču na rezistenciju.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti prepisuje se 80 do 90% svih antibiotika, uglavnom za infekcije respiratornog trakta. U mnogim slučajevima ta terapija nije neophodna (kod virusnih infekcije antibiotici nisu efikasni, ponekad je dovoljan imuni sistem obolelog da se izbori sa infekcijom).

Iskustva nekih evropskih zemalja pokazuju da smanjenje prepisivanja antibiotika ambulantnim pacijentima dovodi do smanjenja rezistencije. Ključ je dobra komunikacija sa pacijentima. Potrebno je preneti sledeće poruke za opštu populaciju: Antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, ne deluju na viruse, ne treba ih uzimati kod obične prehlade. Zloupotreba antibiotika izaziva bakterije da razviju različite mehanizme rezistencije, pa u budućnosti, kada nam zaista budu potrebni, oni možda neća delovati. Nikako ih ne treba uzimati na svoju ruku, nego slušati savete lekara o vrsti i načinu upotreba ovih lekova.

Rezistentne bakterije predstavljaju najveću pretnju za bolničke pacijente širom Evrope. Infekcije izazvane ovim bakerijama povećavaju morbiditet, mortalitet i dužinu boravka u bolnicama, pa samim tim i troškove. Sve je veći broj bakterija rezistentnih na sve dostupne antibiotike (Pseudomonas, Acinetobacter, Klebsiella pneumoniae). Zbog zloupotrebe antibiotika povećana je učestalost infekcija izazvanih Clostridium difficile, kolonizacija MRSA (stafilokok rezistentan na meticilin) i VRE (enterokok rezistentan na vankomicin). Zloupotreba može da uključuje sledeće: nepotrebna upotreba, spektar delovanja leka suviše uzak ili širok, suviše niske ali i suviše visoke doze, trajanje lečenja suviše kratko ili suviše dugo, lečenje bez mikrobiološke potvrde i antibiograma.

S obzirom da je antibiotska terapija značajan deo bolničkog lečenja, neophodna je racionalna i ciljana upotreba, uzimanje uzoraka za mikrobiološki pregled pre otpočinjanja terapije i njena korekcija nakon dobijanja rezultata.

Bolnički sojevi bakterija i kod nas su sve češće multirezistentni. Neophodno je praćenje rezistencije na određenom terenu, jer to daje korisne informacije za pravljenje vodiča za hitnu, empirijsku terapiju kod teških slučajeva.

Da bi se povećala svest svih subjekta o potrebi racionalne upotrebe antimikrobnih lekova Evropska Unija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti 18. novembar proglasili su danom posvećanom svesti o potrebi racionalne upotrebe antibiotika (European Antibiotic Awareness Day). Zbog značaja ovog problema i Svetska zdravstvena organizacija će dan zdravlja u aprilu 2011. posvetiti ovom pitanju.

Čuvanje efikasnosti antibiotika je odgovornost svih nas!