SVETSKI DAN ZDRAVLJA 2011 – REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE:

DANAS BEZ AKCIJE, SUTRA BEZ LEKA

 

 

Šta je Svetski dan zdravlja?

 

Činjenice o antimikrobnoj rezistenciji

 

Poster

 

Zdravlje ljudi u Evropi ugroženo je zbog fenomena koji je u porastu: bakterije koje uzrokuju uobičajene ali i životno ugrožavajuće infekcije postaju rezistentne na antibiotike – lekove koji se koriste u terapiji. Ovaj fenomen je posledica široke upotrebe i zloupotrebe antibiotika kod ljudi i životinja i predstavlja urgentan problem, pa je zato u fokusu Svetskog dana zdravlja 2011.

 

U zemljama Evrope rezistencija na antibiotike je u posebnom fokusu.

 

Svake godine 25.000 ljudi u Evropskoj uniji umre zbog ozbiljne bakterijske infekcije rezistentne na antibiotike, najčešće stečene u zdravstvenoj ustanovi. Bez novih i efikasnih antibiotika, a uz rastuću rezistenciju, društvo bi se moglo vratiti u uslove pre ere antibiotika, kada je obična infekcija pluća mogla da dovede do smrtnog ishoda ili kada su doktori gubili bitku protiv meningitisa. Tuberkuloza rezistentna na više različitih antibiotika je drugi primer urgentne pretnje zdravlju.

 

SZO pozova javnost, političare, farmaceutsku industriju i sektor proizvodnje hrane životinjskog porekla, da preduzme akciju – propisuje i koristi antibiotike odgovorno, prati primenu i rezistenciju na antibiotike i promoviše razvoj novih antibiotskih lekova.

 

Radi obeležavanja Svetskog dana zdravlja i podizanja svesti zbog upotrebe i zloupotrebe antibiotika, SZO promoviše aktivnosti i kampanje u zemljama Evrope. Ključni događaji povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja održaće se u Moskvi, Strazburu, Kopenhagenu, Rimu i Londonu.

 

Rezistencija na antibiotike

 

Od otkrića antibiotika pre 70 i više godina, antibiotici su bili glavno oružje u terapiji bakterijskih infekcija, uključujući životno ugrožavajuće bolničke infekcije. Često se rutinski propisuju i uzimaju, ponekad neodgovarajuće. Antibiotici se takođe koriste u proizvodnji hrane životinjskog porekla za terapiju, prevenciju bolesti i poboljšanje rasta.

 

Međutim, njihova moć transformacije je pod rizikom jer je njihova neselektivna primena bila okidač za nastanak rezistencije i u mnogim slučajevima antibiotici više ne deluju. Antibiotska rezistencija je očekivan i prirodan mehanizam i javlja se u situaciji kada antibiotik koji normalno zaustavlja rast određenog tipa bakterija to više ne radi.

 

Upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi i životinja može učiniti bakterije rezistentnim. Takođe rezistencija se može preneti među ljudima, životinjama, ali i među ljudima, životinjama i životnom okruženju. Prenos i širenje bakterija ili gena koji prenose informaciju rezistencije može da se javi u bolnicama, u zajednici i preko lanca ishrane. Antibiotici se takođe nalaze u životnoj sredini, na primer u nekim izvorima vode.

 

Infekcije rezistentnim bakterijama su u porastu, a mogu biti ozbiljne i ponekad bez mogućnosti lečenja. U međuvremenu, istraživanje u pogledu razvoja novih antibiotika koji deluju je skupo i dugotrajno, a rezistencija se često razvije brzo po primeni novih antibiotika. Trenutno se razvija vrlo mali broj novih antibiotika. Bez novih efikasnih antibiotika, a sa rezistencijom u porastu, društvo bi moglo da se vrati u uslove ere pre antibiotika, kada je prosta infekcija pluća mogla da ubije dete ili kada su doktori bili nemoćni pred meningitisom. Brojne napredne medicinske intervencije i dijagnostičke metode ne bi bile moguće zbog nedostatka antibiotika radi profilakse.

 

Situacija u Evropi

 

Svake godine samo u Evropskoj uniji procenjuje se da 25.000 pacijenta umre zbog ozbiljnih rezistentnih bakterijskih infekcija stečenih u bolnicama. Infekcije rezistentnim bakterijama su ozbiljan problem u zdravstvenim ustanovama, uzrokujući životno ugrožavajuće infekcije u krvotoku, upalu pluća, infekcije rana i druge. Antibiotska rezistencija povećeva troškove terapije zbog dužeg bolničkog lečenja, upotrebe mnogo skupljih lekova i terapija, ali i indirektnih troškova za porodicu i društvo. U mnogim zemljama antibiotici se nalaze u slobodnoj prodaji. Često se ne prikupljaju podaci o infekcijama rezistentnim na antibiotike, pa iako su doktori svesni problema, ne postoji srazmerna skala.

 

Šta može da se uradi?

 

Rezistencija na antibiotike je očekivan i prirodan mehanizam koji se javlja prilikom primene antibiotika, ali koji može da se kontroliše kada se antibiotici upotrebljavaju uravnoteženo.

 

Kontrola i prevencija rezistencije na antibiotike je složen proces i treba da uključi više različitih sektora. Ovaj proces zahteva zajednički nacionalni pristup koji uključuje:

• unapređenje nadzora rezistencije tako da se prikupljaju podaci i poznaje situacija

• praćenje primene antibiotika

• promocija pametne upotrebe antibiotika u svim sektorima

• povećanje stepena higijene u bolnicama i kontrola infekcija

• ulaganje u nove lekove i sredstva

• podizanje svesti da je ovo ozbiljan i urgentan javno zdravstveni problem.

 

Javnost, oni koji prepisuju lekove, političari, farmaceutska industrija i sektor proizvodnje hrane životinjskog porekla, svi imaju značajnu ulogu u sprečavanju antibiotske rezistencije.

 

Regionalna strategija o antibiotskoj rezistenciji

 

SZO za Evropski region razvija regionalni strateški akcioni plan za sprečavanje antibiotske rezistencije koja će promovisati integrisan pristup kroz sedam strateških ciljeva, uključujući nacionalnu koordinaciju radi udruživanja svih ekspertiza. Strategija će podržati napore zemalja Evrope u sprečavanju antibiotske rezistencije.

 

Antibiotici i deca

 

Nos koji curi, temperatura, kašalj, bolno grlo su česte bolesti i dece i odraslih. Deca su naročito podložna respiratornim i intestinalnim infekcijama.

 

Ako je bakterija uzročnik ovih simptoma, mogu se prepisati antibiotici. Međutim, ove simptome često uzrokuju virusi koje antibiotici ne mogu da ubiju. Uzimanje antibiotika kada oni nisu neophodni može biti štetno. Ono dopušta bakterijama da postanu rezistentne na antibiotike, što znači da antibiotici neće biti efikasni u lečenju budućih bakterijskih infekcija. Ove rezistentne bakterije mogu se preneti i na druge ljude.

 

Kada se prepisuju antibiotici, osnovno je da pacijent uzima preporučenu tačnu dozu u datom vremenu, kako bi se osigurali od nastanka antibiotske rezistencije.

 

Deca moraju da nauče od najranijeg uzrasta da pranje ruku i druge higijenske mere smanjuju rizik od nastanka infekcije. Takođe treba da znaju da slede uputstva kada su im prepisani antibiotici.

 

Vakcinacija štiti decu od mnogih ozbiljnih bolesti.